Na sastanku sa sobom

Pre nego što se vidite sa drugima, sa vremena na vreme organizujte sastanak sa sobom.

Zašto je ovo važno?

Dve godine sam radila u firmi koja nije zadovoljavala moje kriterijume, pravila su bila stroga, nije bilo mesta kreiranju, niti slobodi, plata mala, izgledi za napredovanje u pravcu koji sam želela bili su slabi.

Odlučila sam da dam otkaz I hvala Bogu da jesam. Usledilo je jedno od najlepših leta koje sam imala jer sa radila na tome da se vratim sebi, otkrijem ko sam I budem slobodna, radim sve ono što sam želela ali nisam imala energije ne vremena, već energije. Kada svakoga dana radimo ono što ne volimo to nas iscpljuje I onda se pravdamo kako nemamo vremena a zapravo nemamo volje jer ubijamo svoju suštinu.

Medjutim, dugo sam odlagala taj iskreni susret sa sobom, ono kada se zaista zagledaš u svoju dušu. Uvek sam pisala I vodila dnevnike o tome kako se osećam, o čemu razmišljam I šta želim. Ti dnevnici su se pomalo uspavali dok su čekali sastanak samnom. Ipak, dan posle mog tridesetog rodjendana prelomila sam I rešila da zaronim u tu hrpu.

Planirala sam čak I da ih spalim, da to bude ritualno spaljivanje prošlosti I da počnem ponovo. Medjutim kada sam pročitala sadržaj odustala sam. Ti dnevnici bili su za mene dragoceni, našla sam  odgovore tamo kao I neke divne tekstove. Bio je to period kada sam imala slobodu da idem I radim šta god hoću. Ipak I dalje me mučilo pitanje šta je to što ja želim? Zato je bitno da postavljaš pitanje svojoj duši I da beležiš odgovore. U nekom trenutku oni mogu biti veoma vredni za tebe.

Šta se meni dogodilo? Čitajući te dnevnike, shvatila sam, iako sam  počela da sumnjam u svoju odluku o otkazu, da nisam pogrešila. Dnevnik mi je rekao, odnosno bivša ja sam sebi rekla, da sam bila očajna, veoma nesrećna I zatočena tamo.

Čovek uvek nešto želi I to je u redu. Kada god nešto poželiš obrati se Bogu, traži I Gospod će se postarati za to a tvoje je samo da otpustiš želju, ne drži se grčevito za nju.

Tražila razne stvari sudeći po tom dnevniku. Kao recimo slobodu, mogućnost da pomažem svojoj porodici ali ne samo materijalno već zaista da budem ona ruka koja je tu svakoga dana, da pridrži da podigne, tražila sam da zaista vidim I osećam život oko sebe, da mogu da kreiram, da planiram svoje vreme onako kako se osećam toga dana a ne po rutini. Tražila sam da povratim fizičku snagu koja je u tom period bila slaba I da počnem da treniram.

Čitajući to sve, počela sam da plačem od sreće jer pogodi šta, sve to već sam imala, sve, bukvalno sve ali se dogodilo to da sam stare želje zamenila novim a stare zaboravila. Toga dana sam shvatila traži iz duše, zamoli Boga,otpusti I nastavi dalje a nebo će se za to pobrinuti.

Prati svoje želje, zapisuj ih da ih ne zaboraviš jer jednog dana one će ti reći koliko si zaista uspešan, iako si mislio da nisi. Ova navika doneće ti još jedan blagoslov a to je zahvalnost. Kada si svestan svojih ranijih želja, možeš znati kada se ispune a onda možeš da se zahvališ a zahvalnost radja novu zahvalnosti I tvojoj sreći neće biti kraja.