Šta radite kada vam se oluja sprema?

KAO NADOLAZEĆA OLUJA

Danima je već vreme jako teško, što bi rekli naši ljudi omorina napolju.

Težak vazduh I jako sunce koje toliko prži da je neprirodno, suši vazduh I  na momente kao da nema kiseonika.  Nemaš šta udahnuti a oko tebe kruži elektricitet koji preti da napravi lom.  Tako je I sa mojim raspoloženje, kao naduvani balon kome je potreban samo dodir da se raspukne I oslobodi naboj iz sebe.

Vreme će se olakšati, javljaju oluje. U takvim situacijama, priroda sve sama udesi, nastane jak vetar I kiša koji čini se, spere I odnese sve ono loše što se skupljalo danima.Nakon toga sve ostane mirno, tiho, vlažno I sa puno kiseonika baš kao što je potrebno da bismo prodisali.

Kod ljudi je situacija ista. Kada danima u sebi gajiš nešto što te guši, neko osećanje Ili reči koje ne možeš prebaciti preko usana desi se usijanje. U takvoj situaciji moraš eksplodirati I to može biti veoma neprijatno. Zato je najbolje da se tereta oslobadjaš usput.

Kada kreneš na put zvani život, proceni šta ti od prtljaga više ne služi, spusti to I ostavi negde pored puta, teret je potrebno odbaciti. Ukoliko to ipak ne učiniš a desi ti se upravo to preopterećenje životnog prtljaga, najbolje da sedneš I razmisliš kako da taj uragan u sebi iskoristiš da napraviš nešto kreativno.

U svakom slučaju pronadji način koji će za tebe I druge biti što bezbolniji,  način da ostaneš na visokoj vibraciji. Trči, pevaj najglasnije što možeš, hodaj, plivaj, igraj. Mogućnosti su beskonačne potrebno je samo da pronadješ svoju.