Sunce mi šaputalo

Probudi me sunce u nedelju.

Rekoh mu tada: “Pusti me da sanjam, da živim u bajci na ružičastom oblaku, od šećerne vune što miriše na vanilu. Na ružičastom oblaku, gde se družim sa andjelima, gde duša peva a telo miruje u tišini najlepših zvukova.”

Sunce mi kroz osmeh šapnu:

“Ustani, lepo je sanjati na ružičastom oblaku ali najlepši je san kada se na javi dogadja. Ustani i pogledaj, tu sam za tebe danas, uzmi me i upijaj moje zrake, oni su san, život i energija. Ustani i pogledaj, oblaci su za tebe iscrtani, tako divni u svojim oblicima. Ustani, cveće za tebe miriše.

Ustani, uzmi život, tebi se daje. Ustani, ne sanjaj u snu već na javi budi ono što jesi ružičasta mirisna ljubav, energija i radost, čista radost. To si ti, na javi budi.

Nedelja je za tebe, za ljubav, nove početke, uživanje, kreiranje, pokret i polet. Nedelja je za ljude i radost života, nedelja je za tebe. Zato ustani i uzmi je, lepša je na javi nego u snu.”