Radiš li i jesi li za stalno?

Da ste svaki put dobili čokoladicu kada ste čuli ovo pitanje, danas bi imali šećer. Nerad je djavolja rabota i to zna svako ko se ikada  prepustio istom. Nerad stvara dosadu a u dosadi ne niče ništa do negativne misli, brige, opterećenje i lenjosti  koja je kobna i za dušu i za telo.

Medjutim, šta se sve može kvalifikovati kao rad i da li on podrazumeva samo trpljenje, napor, žrtvovanje? Ovde dolazimo do kulta samožrtvovanja koji nam je zapisan u genetskom kodu, još od predaka koji su naporno radili na  njivama kako bi prehranili  porodice. Danas bi trebalo da je drugačije, da imamo izbor šta ćemo raditi. Zato smo se i školovali, radili i radimo na sebi, pohadjamo seminare, čitamo, pratimo novosti iz raznih oblasti.

Dakle da rezimiramo, kako ljudi danas zamišljaju posao. Dobar posao, kada radiš u kancelariji ili pogonu od 8 do 16, niko te ništa ne pita ili ne daj Bože da dobiješ zaduženje da radiš nešto što inače ne radiš. Znači, svaki dan  isto, odradiš, niko te ne dira, pauza za ručak, i dvadest dana odmora, plata prvog, redovna, da može da se plati rata kredita i ostali hirovi i  stvari kojima se puni kućni prostor, obavezno da si prijavljen i ako može ugovor za stalno. I tako četrdeset godina.

To je  ok, svako ima pravo da bira ali ne očekujte od drugih da biraju isto što i vi, jer drugi nisu isti kao vi, kao što ni vi niste kao drugi.

Ipak, možda ste čuli da kao što postoji ljubav izvan braka, prijateljstvo bez koristi, ljubav bez interesa, osmeh bez namere, razgovor u kome zaista i slušate sagovornika, postoji i posao i rad izvan granica kancelarije i fabričkog prostora. Postoje oni koji biraju drugačiji put, ne da bi zaradili i kupili stvari koje će vreme pojesti, već da bi stvorili nešto što vreme ne može pogaziti. Sve je stvar izbora.

Zato nemojte reći da ste prinudjeni, pitanje je prioriteta. Koji su prioriteti u vašem životu? Da li birate liniju manjeg otpora ili ste hrabri da birate nepoznato i slobodu u nepoznatom?

Setite se ovoga svakoga puta kada se budete žalili na kolege, šefa, malu platu i bolove u kičmi. Setite se svaki put kada osudite nekoga ko nije pošao istim putem kao što je vaš. Preispitajte najpre sebe i svoj život jer tako ćete doći do odgovora i pomaka u svom životu. Osuda, kritika i zadiranje u tudji život doneće Vam lažnu sreću, zavist, ljutnju i na kraju očajanje a to su osećanja koja niko ne želi u svom životu. Dakle sledeći put kada nekoga upitate” Radiš li” zapitajte se da li vi nešto radite ili zabijate glavu u pesak, radeći za drugoga, gradeći njegovo carstvo i sledeći njegovu viziju.