Kavez je kavez, neka je i od zlata

Kavez zlatni, zlatni kavez, kako god da okreneš dobiješ kavez. Pre nekoliko dana moja baka pustila je svog mačka napolje. Bio je lep dan a naše dvorište  je ogromno i ima mnogo mogućnosti za mačka, da se igra i istražuje. Ipak, on je ceo dan proveo na prozoru, zverajući u nas koji smo bili u dnevnoj sobi. Tvrdoglavo se držao mesta koje je zauzeo iako je imao mogućnost da dan provede igrajući se i uživajući. Zvuči li Vam poznato?

I mi ljudi se ponekad zavučemo u svoje kaveze, lepe, zlatne, koje smo projektovali da nam bude komforno. Komfor je divna stvar ali ne niče ništa iz nje, vremenom samo dosad zakuca na vrata ovog kaveza. Biramo posao i držimo ga se jer se plašimo da nećemo naći bolji iako nismo zadovoljni. Udajemo se, ženimo, radjamo decu sve misleći da se to od nas očekuje i da je to jedino što postoji. Onda uveravamo sebe da je sve super, to je život, budi zadovoljan, ne postoji bolje. Kako ljudi žive, šta bi ti?

Postoji bolje, postoje izbori zbog kojih se ne pokajemo čak ni kada naidjemo na prepreke. Postoje izbori zbog kojih ne moramo izdati sebe, svoje želje, snove. To su izbori da budemo  svoji i slobodni, da istražujemo.  Ukoliko se vrata zatvore i izbace te napolje znači da postoji razlog za to. Moraš pronaći nova vrata, ona će ti omogućiti da rasteš kao čovek, saznaš o sebi ono što možda nikada ne bi. I znaš šta još?

Drugi će te osuditi, osudiće te u svakom slučaju zato nemoj tražiti odobrenje. Idi i uradi ono što moraš, tako ćeš biti od veće koristi i sebi i drugima ako ti je već do toga šta će reći roditelji i prijatelji i familija i td. Ipak,  jedno znaj, nije tebe strah od osude drugih, tebe je strah od osećanja koja će te preplaviti kada ostaneš sam i bez podrške, strah te od samoće, brige, neizvesnosti, onog glasa u glavi koji će te prvi osuditi.

Ne slušaj ga, on ne zna tvoju dušu. Ti znaš. I za kraj da bi se strela odbacila prvo mora da se povuče nazad a onda se vine u visine. Tako i mi, da bismo mogli da se vinemo u visine, prvo moramo malo da se spustimo. Da napustimo svoje zlatne kaveze i stupimo u neizvesno.