Sreća je vetar u kosi u vozu za more

Skoro sam pročitala rečenicu koja mi i sada zvoni u ušima:“Ego žuri, dok duša zna da je večna.“.Što će reći, sve naše želje, stremljenja stalna napetost zbog onoga što klizi i nedostižno je, sve je ego.

A šta je onda duša i kako da konačno bude srećna?

Recimo da ona zna da je dovoljna  i ne hrani se stvarima koje dolaze spolja već emocijama koje dolaze iznutra. Njoj nisu potrebno lovorike, priznanja, klimanja, nova kola, stan, letovanje. Ono čime se ona hrani su osećanja mira, sreće i povezanosti sa drugim ljudima.

Dovoljno je da otputujete negde, na kratko, dan, par sati, osetite neki poznat miris ili vetar u kosi u vozu za more…Dovoljno je da prošetate ulicom jednog sunčanog prolećnog popodneva i da  shvatite.

Mirisi su dovoljni da podsete na bezbrižnost, ono kada znaš šta želiš biti kada porasteš  a posle se sve nekako zakomplikuje a mi zapravo komplikujemo jer menjamo to dete za starca koji zanoveta.

I tako šetajući osetila sam miris đurđevka, prženih krompirića koji se širio, pohovanih tikvica i pomislih kako zapravo imamo svakodnevno ono što nam je potrebno za sreću ali mi žurimo.

Žurimo na sledeću stanicu, žurimo da zagrizemo i to drugo parče a ne uživamo u prvom, žurimo da odemo tamo a nismo bili prisutni ni ovde a nećemo ni tamo.

A sreća?

Ona čeka poput sramežljive prelepe devojke koju na igranci niko  ne primećuje jer nije napadna, ne bode oči u lažnom sjaju, koji čoveka na kraju izduva i ne pruži mu ništa sem trenutnog.

Sreća je večna, ona je jednostavna, laka, puna poleta. Naćićete je u svakom danu, u sitnicama, u mirisu đurđevka i krompirića, u osmehu stranca, u novom receptu, u neplaniranoj poseti drage osobe..

Sreća su trenutci koji traju večno, u našoj duši, u našem sećanju i greju, dižu vibraciju i pomeraju naš fokus na ono što je vredno truda i pažnje.

Zato danas budite budni, mirni i prizemni,  ne očekujte puno i dobićete više nego što ste očekivali, ne tražite puno i daće vam se. Danas samo budite duša koja zna da je dovoljna  i da je deo ovog prirodnog poretka koji nas okružuje.

Udahnite duboko, osvrnite se oko sebe i obratite pažnju na onu što čeka da je vidite, na sreću skrivenu u kutku svakodnevice, u osmehu deteta, u šali, u podršci, osmesima, dodirima…

Sreća je tu, samo nemojte žuriti da ne omašite njenu stanicu. Ipak ukoliko jeste, ništa strašno, tu je rikverc ili samo prezent, svi sada u ovom trenutku…