Šta se nalazi iza granice zidina?

Da bismo mogli da vidimo nebo, potrebno je da srušimo krov i zidove kojima smo se okružilI I sve ono u čemu se osećamo ušuškano i bezbedno. U suprotnom sve što ćemo ikada videti nalazi se unutur granica tih zidina.

 Hladan tuš je hladan samo na početku a kasnije može doneti veliko osveženje.

Uživam u trčanju i to mi je jutarnja rutina. Toga jutra kada sam krenula na trčanje počela je kiša. Ipak, moja želja bila je tako jaka, želela sam da osetim čisti kiseonik i vetar na licu. Stavila sam kapuljaču i ipak pošla na trčanje.

Dok sam trčala na stazi, pokušavala sam da gledam u nebo ali mi je ona kapuljača što štiti frizuru, stalno padala preko očiju. Trčala sam tako neko vreme gledajući u zemlju i svoje noge kao osuđenik u zatvorskom krugu.

A onda mi se javilo pitanje:”Šta ja to zapravo čuvam i kolika će šteta nastati ako skinem kapuljaču i pogledam gore u nebo za kojim su moje oči čeznule?”. Skinula sam tu kapuljaču i tople kapi kiše padale su na moje lice i kosu. Dozvolila sam sebi da pokisnem do gole kože.

I šta?

Ostala sam živa a zauzvrat sam dobila  divan pogled, pluća puna vazduha i  osećaj kaji prožima čitavo biće, to  možete dobiti samo u kontaktu sa prirodom jer ona čisti i leči. Uvek nas vraća tamo gde trebamo biti, vraća nas sebi.

Tako je i u životu. Često negujemo navike, prijateljstva i veze koje su odavno prestale da budu ono što nam je potrebno i postale samo mesto na kome mi stojimo, čekamo i mislimo da smo dostigli svoje limite, da smo iskusili u životu ono što treba, da smo postali i postigli sve što se moglo postići.

To je ok. Živetu unutar granica sveta koji smo iskreirali, gde je sve mirno, naučeno, nema trzavica i nema ničeg novog što bi moglo uneti pometnju u naš mirni i sređeni život. U redu je živeti i tako, uz osobu koja vam je odavno već samo prijatelj i ništa više, raditi posao zbog koga se osećate kao robot i biti u društvu ljudi koji vam ne pružaju ništa novo, već uvek ista sadržaje i ustaljene obrasce.To je ok ako ste tako odlučili i prihvatili tu odluku kao konačnu.

Ipak, ukoliko vi život ne zamišljate tako, onda morate srušiti  krov i zidove da biste mogli izgraditi nešto novo.  To novo doneće neizvesnost i iskorak u nepoznato ali doneće i osmeh, oživeće vaše uspavano biće i doneti mu rast i širenje svesti.

Ako ste spremni pođite na taj put, budite hrabri i poput reke ne osvrćite se nazad, poput drveta stojte pravo i neustrašivo, poput najvećeg vernika nosite veru i ljubav u srcu i sva vrata za vas će biti otvorena.

Sagradite nove zidove čisto da se zna koje su granice vašeg zaštićenog kraljevstva ali krov ostavite otvoren da uvek možete videti nebo i stremiti ka njemu.