Žena ptica i mladi vuk
Bilo je to jedne hladne zimske večeri. Prostorija zamagljene provincijske kafane bila je puna ljudi.Bilo je tu boema, onih što stvaraju u kafani, kafana je za njih nešto poput majčinog mleka, izvor života i napajanje inspiracije. Tu su i redovni gosti poznatiji i kao ljubitelji dobre kapljice kao i oni koji su tu ljubav odavno prevazišli i ona je za njih sada opsesija. Zbog nje su iskrivljeni, um im je zamućen i svet posmatraju kroz maglu, tela utrnulih od ljubavi koja je sada opsesija. Ima i mladih ljudi, dovela ih radoznalost i nesmotrenost mladih godina. Oni nisu tu ni zbog ljubavi, ni zbog inspiracije , oni traže uzbudjenje. Njihova mlada krv traži da bude uzburkana, da prostruji kroz telo poput šok
Večeras kao da su zaboravili zašto su tu.
Bili su opčinjeni njom. Ona je igrala, smejala se i njihala svojim bujnim kukovima. Sve ih je zavela. Mahala je i razbacivala se svojim telom a duga crna kosa letela je svuda oko nje. Bila je to jedna od onih žena koje su svačije ali ne pripadaju nikome.
Jadan je onaj koji pokuša takvu ženu ukrotiti. Ona je kao ptica, sleti povremeno na tvoje rame, otpeva ti svoju pesmu ali vrlo brzo se ode u visine jer tamo pripada.
Svi su gledali nju ove večeri a ona je gledala njega.
Sedeo je sam za stolom. Njegove zelene oči pratile su je u stopu a u njima su se mešali osećanje divljenja, požude i prezira, smenjivali su se i njegovom pogledu davali još veću dubinu. Bio je visok, krupan, sa rukama koje bi mogle pomeriti planinu. Pravi primer alfa mužjaka, mladi vuk, snažan vodja ali i mračni gospodar.
Poznat beše medju meštanima. Žene su ga volele iako ih je tretirao loše a muškarci su ga se zbog preke prirode bojali.Hipnotisao ju je svojim pogledom.
Trudila se da ga začara kao i ostale a činilo joj se da joj ne polazi za rukom zbog čeka je on za nju bio veliki izazov.Igrala je oko njegovog stola, vrtela se i mamila pogledom.
Kako su mu ostali zavideli tada. On ih nije video, gledao je samo nju. Nije delovao zainteresovano, sedeo je mirno. Ipak, oči su ga odavale, one su gorele pod naletom požude. Uhvatio je za ruku i postavio u svoje krilo.
Budi moja cigančice i daću ti ceo svet.- šaputao je na njeno uho.
Gordo se nasmejala. Ja već imam svet, ceo svet je moj.-rekla je.
Šta ću ti onda ja?-reče uvredjen. Treba mi zabava.- rekala je izazivajući ga osmehom lake žene.
Onda si na pogrešnom mestu.-odgurnu je naglo sa pogledom u kome je sada dominirao onaj prezir.
Ali moglo bi nam biti lepo.-nastavila je u istom maniru.
Odalazi devojko, dok sam još pribran. Meni treba žena da me prati, da ide iza mene. Ptice lete visoko a ja ne znam da letim. Može se destiti da ti slomim krila. Idi od mene dok nije kasno.- vapio je dok je u njemu rastao strah, od vlastite mračne prirode predatora.
Gledala ga je još neko vrema, vodeći i dalje svoju igru. Na kraju, u tišini koja zavlada medju njima ona prepozna onaj strah u njegovim očima, strah od gubitka kontrole. Shvatila je da on nije od one vrste sa kojom se susretala. On nije mladi jelen kome bi mogla slomiti srce a potom odleteti. Imala je posla sa mnogo jačim.
Vratila se onome što je najbolje znala, tražila je oči u kojima je mogla da se ogleda i vidi samo divljenje i želju.
