ŽIVOT

Da li aparat upravlja vama ili vi upravljate?

Nemam običaj da dan započinjem objavom na društvenoj mreži. Ako se i dogodi to je zato što sam posebno inspirisana ili zato što želim da prenesem odgovarajuću poruku.

Neko pronalazi draž u tome da uz jutarnju kafu prelista novosti  ili ostavi neki komentar u vidu objave. Ipak, može da se dogodi da se u celoj priči zaigramo ne shvatajući koliko time dajemo sebe, ne ostavljajući ništa za svoje biće.

Lajk ili pregled možda mogu nekoga trenutno da usreće, ali taj trenutak može mnogo da košta.

Na šta sam mislila?

Pre nekoliko dana sam otišla na kratak izlet, na Avalu. Neko bi rekao ništa posebno, ali kada danima udišete gradski smog, malo svežine i mira prija i taj momenat treba udahnuti, sjediniti ga sa bićem, memorisati.

Bio je lep dan i dosta ljudi, neki su šetali i razgovarali, ali je bilo mnogo njih koji su samo fotografisali. Fotografija sa vrha, te u ovoj pozi, drvo, cvet, pa da da stavim na Instagram pa filter, moram i neki komentar… Nema kraja!

Mi zapravo fotografišemo momente koje bismo trebali memorisati u duši, u sećanju. Verujte kada ih se setite moćićete da ih oživite i odmah će vam biti bolje dok budete sedeli u kancelariji pretrpani obavezama. Dobićete i stimulaciju da odete opet i eto već ste izašli iz začaranog kruga.

Sigurno se nećete setiti da pogledate svoju objavu, to je već stare priča, a vi ćete možda jutiri nove i nesvesni šta propuštate.

A propuštate mnogo.

One momentre ćutanja i mira, sabiranja misli, vizualizacije, meditacije… Sve to učiniće vas boljom osobom i oplemeniti vam život, a slika neće, osim ako vam to nije profesionalna orjentacija ili ako istinski volite fotografiju.

Dakle, ne isplati se život posmatrati kroz kameru, posmatrajte ga direktno, uživo je uvek bolje. Nemojte da vam se dogodi da najlepše trenutke propustite zato što ste tražili savršen ugao ili filter.

Ovo sam shvatila kada sam jednog dana prilazila svom omiljenom mestu za odmor. Reč je o jednoj šumi u kojoj se nalazi i crkva koju često posećujem, u njoj vlada mir. Bila je jesen i lišće je opadalalo a vetar ga je nosio u stranu. Htela sam to da snimim, taj savršeni momenat, prelep. Ipak, dok sam se ja borila sa kamerom, on je nestao, a sa njim i moj osećaj. Shvatila sam da ne možemo nekome preko društvene mreže dočarati savršeni trentak, ali ga možemo izgubiti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *